VICOTEKA

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Upao zec u rupu i nikako ne može da izađe. Naiđe lisica, spusti mu rep i on izađe. Kaže on liji:
• Ako ti bude trebala pomoć ti me zovi.
Kroz nekoliko dana upadne lisica u tu istu rupu. Naiđe zec i spusti joj rep, ali kako mu je rep bio kratak, lisica nije mogla da ga uhvati. On brzo otrča po kola i na sajlu izvuče lisicu.
Naravoučenije : Nije važno koliki ti je, važno je da imaš kola.

Šta je potrebno da bi ciganka ostala nevina do dvanaeste godine?
• Da bude jača od oca i brža od brata!

• Moja žena je najbolja na svetu, ... najbolje sprema i čisti, gleda sa mnom fudbal, ide na utakmice, ide na pecanje, pije sa mnom pivo, ...
• Ma, kod vas pedera ništa nije kako treba!

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Nađu časne sestre zanemoglog stranca ispred manastira i unesu ga unutra. Sutradan jedna ode da ga obiđe, kad on leži go. Pita ga ona šta mu je to između nogu.
• Drvo života, - reče on, - uzmeš ga u ruke, masiraš i videćes kako raste.
Kad drvo poraste, on joj reče da sedne na njega i da skakuće. Kad se to završi ... ode časna sestra i sve ispriča drugoj.
• Ala, laže, - veli ova druga, - meni je rekao da je frula, ... duvala sam dva sata, ali nikako da zasvira!

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci.
• Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce.
• Ali, mi ne pijemo ...
• Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Dođe čovek kod lekara po rezultate, a lekar mu kaže:
• Imamo jednu dobru i jednu lošu vest za tebe. Koju ćeš prvo?
• Hajde prvo dobru, - odgovori čovek.
• Nazvaćemo bolest po tebi ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.