VICOTEKA

Dolazi kupac u zlataru:
• Dobar dan! Želeo bih da kupim poklon jednoj dami.
Zlatar:
• Samo izvolite, ... a da li je to za Vašu suprugu ili želite nešto skuplje?

Student koji je pao na ispitu stoji ispred Vukovog spomenika i kaže:
• E, moj Đuro, i tvoj Gorski vjenče, zbog vas ja danas padoh na ispitu.

Šta, posle ručka, Švarceneger kaže ženi?
• Astal da blista, bejbi!

SMS dopisivanje sa plavušom:
• Lepa si.
• Hvala.
• Jesi li zauzeta?
• Ne, dosađujem se.
• Ma ne to, nego u vezi?
• U vezi čega?
• Ništa, ostani lepa, ćao.

Zašto su tri praseta pobegla od kuće?
• Zato što su im roditelji svinje!

Umro Josip Broz Tito, pa se svađaju Hrvat i Srbin. Srbin kaže:
• Sahranite ga vi, vaš je.
Hrvat kaže:
• Sahranite ga vi, kod vas je bio 50 godina.
Sluša ih Jevrej kako se svađaju pa im kaže:
• Ma daj, prestanite, ne mogu više da vas slušam, sahranićemo ga mi.
Tek će Srbin i Hrvat:
• Nemoj molim te, vi ste već jednog sahranili, pa vam je vaskrsao ...

Kaže Perica mami:
• Mama, tata je opet pijan.
• A otkud ti to znaš?
• Pa, eno ga, brije ogledalo.

SMS prepiska:
• E matori, javi se kada vidiš poruku.
• Evo me, reci.
• Nisi zaboravio da si mi dužan pare?
• Ne brate, nisam, pamtiću to do kraja života.

Dođe orao u kafanu, napije se i ne može više da poleti, pa kaže:
• Šta je ovo ljudi, kao da sam kopao a ne orao?!

Pričaju Francuz, Amer i Bosanac o vernosti svojih supruga ... Francuz kaže:
• Ja uzmem nedelju dana odmora, a ženi kažem da idem na službeni put. Pratim je svuda gde ide, s' kim se viđa, sve saznam ...
Amerikanac će na to:
• Ma hajde, ja platim privatnom detektivu da je prati, on mi donese slike, izvode telefonskih razgovora, sve saznam, kad, gde, sa kim ...
• Koje ste vi budale – kaže Bosanac – ovaj troši pare na detektiva, ovaj se šunja po žbunju, prati ženu. Ja jednostavno izađem na terasu ujutro, onako u gaćama i potkošulji, vidim komšinicu preko puta i viknem joj – 'Đe si kurvooo', - a ona meni - 'Šta? Ja kurva? ... a ona tvoja, sa ovim ... sa onim' – i sve mi ispriča.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...